NARAVNO DA NISAM ZVEZDAŠ! JA SAM TRENER PARTIZANA: Srđan Blagojević odgovorio na prozivke i zlurade komentare
FK Partizan sa trenerom Srđanom Blagojevićem krenuo je ovog leta u jednu novu avanturu. Pre svega afirmaciju mladih igrača iz sopstvene omladinske škole.
Srđan Blagojević dobio je poverenje Rasima Ljajića i Predraga Mijatovića. Cilj rukovodstva FK Partizan jeste stabilizacija u finansijskom, ali i sportskom smislu.
Od Posavca do titule u Kazahstanu
Srđan Blagojević nije imao impresivnu fudbalsku karijeru, jer je igrao u nižerazrednim srpskim klubovima, ali se afirmisao kao trener i stekao određenu biografiju. Počeo je u Posavcu iz Boljevaca, a stigao do Debrecina i Astane, sa kojom je bio prvak Kazahstana.
Igrao je i futsal, a imao je i poruku za one neverne, koji su ga optuživali da je zvezdaš. To se posebno potencira na društvenim mrežama.
- Izbegavam da čitam medije. Ne zato što mislim da sam iznad toga, nego zato što sve što neko napiše ili kaže, iskomentariše u krajnjem slučaju, može negativno da utiče na moje rasuđivanje i da ima nekakav uticaj na to. Zato što suviše sebe posmatram za ozbiljnog čoveka i trenera da bih tako nešto komentarisao. A evo, koliko radim u Partizanu, mislim da je najvažnije u svemu tome... Hajde, zaustaviću se na tome - rekao je Srđan Blagojević na početku razgovora za "Maxbet sport".
Potom je i konkretno odgovorio na pitanje, da li je istina da je zvezdaš.
- Naravno da nisam zvezdaš - kategoričan je bio Blagojević.
Devedesete i NATO agresija
Trener Partizana otkrio je i kako je tekla njegova fudbalska karijera.
- Igrao sam fudbal, ali bolji sam trener nego što sam bio fudbaler. Ja sam dete Radničkog sa Novog Beograda. Od petlića do prvog tima sam prošao tamo. Potpisao za prvi tim, u to vreme je Radnički prolazio rangove od najnižeg do najvišeg i na kraju igrao Superligu. Međutim, nisam nastupao za prvi tim. Kao pozajmljen igrač sam igrao u srpskoligaškim klubovima u to vreme, s tim što moram da naglasim da je srpska liga tada i ova današnja nešto sasvim drugačije. Mnogo kvalitetnih igrača i kvalitetnih timova devedesetih bilo na sceni. Kad sam imao 25, 26 godina povredio sam prednje ukrštene ligamente kolena. Nadovezalo se i bombardovanje.
I onda sledi pauza.
- Dve godine sam napravio pauzu, pokušao sam da se vratim u srpskoj ligi, a u isto vreme sam studirao i završavao Fakultet za fizičku kulturu i završio višu trenersku školu i dobio ponudu da radim u Radničkom sa Novog Beograda sa mlađim kategorijama. Imao sam 27 godina, seo, razmislio i došao do zaključka da, ako do tog momenta nisam postigao ništa veće u fudbalskoj karijeri, da bi bilo možda pametnije da se prebacim na trenerski posao. I to sam pokušavao da radim paralelno. Igrao sam u Zmaju iz Zemuna i paralelno radio sa mlađim selekcijama, sa selekcijom pretpetlića. To je trajalo neko vreme, bilo je naporno i prebacio sam sve na trenersku stranu.
Zvezda i Partizan kao paralelni univerzumi
Jedno vreme trener Partizana igrao je i futsal.
- Interesantno je da u to vreme kad se odlučujem da prestanem da igram, dolazi mi poziv od mojih drugara da pređem na futsal. Pre toga nikad nisam igrao futsal. Igrao sam štopera ili zadnjeg veznog na velikom fudbalu. Dobijam poziv da se priključim novoformiranom Intermecu. Prihvatam jer bih i ovako tražio da igram negde termine. Pozvali su me da igramo ligu, tri puta nedeljno treninzi i ja to prihvatam, iako nemam iskustva. Završi se tako što sedam godina igram futsal, do svoje 35 godine. Išli smo iz treće u drugu, iz druge u prvu ligu i pet godina sam igrao prvu ligu Srbije u futsalu. Totalno neplanirano i paralelno radio u omladinskoj školi. Onda se 2007. godine odlučujem da prestanem da igram futsal i da prestanem sa radom u omladinskoj školi i da pređem da radim sa seniorima.
Govorio je i o aktuelnom trenutku Partizana u odnosu na Crvenu zvezdu.
- Nema ambicioznijeg od mene. Ali ja nekako to posmatram kao da smo u paralelnom univerzumu. Zvezda je u ovom trenutku odmakla, koliko god nama to bilo neprijatno da priznamo, odmakla je poprilično u mnogim stvarima. To se taložilo ovih godina što su oni išli nagore, a Partizan nadole. Jaz se proširio i za mene je to kao da oni idu jednim putem, a oni idu drugim putem i uopšte ne bi trebalo da se opterećujemo Zvezdom jer to može da bude frustrirajuće i da nas odvuče od procesa. Mi isključivo treba da se takmičimo sami sa sobom, da budemo bolji od sebe, da budemo bolji nego što smo bili juče. Ne bih ovim momcima uopšte stavljao pritisak nekih takvih stvari. Ako poredite Zvezdu i Partizan, to su neverovatne razlike i u budžetu.
Frustracija, ili...
Razlika između dva kluba je velika ne samo u rezultatu poslednjih godina, već i u finansijama.
- Ne mogu da kažem da me frustrira. Ne razmišljam o Zvezdi. Vidim to, ali nije tema razgovora u stručnom štabu, među igračima. Neke stvari nisu uporedive, kad je već tako, nema smisla razmišljati o njima. Naravno da ćemo se potruditi da budemo dobri, da pobedimo svaku utakmicu, da budemo konkurentni u derbiju. Mi smo na prethodnim derbijima bili konkurentni takvi kakvi jesmo. Ne bih stavljao akcenat na takve stvari, to ide mimo nas. Samo koncentracija na ono što mi radimo, onda ćemo doći tamo gde treba da budemo - objasnio je Srđan Blagojević.
Trener Partizana Srđan Blagojević otkrio je i da od trenera najviše voli inovatore kao što su bili Johan Krojf i Arigo Saki, te u novije vreme Pep Gvardiola. Svestan je da će kao trener iz Srbije u budućnosti teško pronaći posao u nekoj od "liga petice", tako da je realan i pogled mu je kao Istoku, ka zemljama Azije.
Kurir sport/Maxbetsport